Bela Hamvas - Veza Izmedju Sustine Tehnike i Psovke

https://www.scribd.com/doc/92517612/Bela-Hamvas-Veza-Izmedju-Sustine-Tehnike-i-Psovke

    

Бела Хамваш: Веза измећу суштине технике и псовке

"Ако човек псује, не чини то само због тога што су ствари непослушне. За сада не располажемо задовољавајућим објашњењем о псовању. У сваком случају и поуздано мантра (магијскаформула) призива силе, и ако већ не могу да помогну, бар се свете, и тиме што се непослушнаствар проклиње, она је кажњена. Псовање ослобађа демонске силе. Ствари би требало да супослушне, и човек се врло добро сећа бивства у којем су ствари заиста и биле послушне; када јечовек још поседовао моћ која му је обезбеђивала неограничену власт над стварима. Човекпонајмање може да поднесе непослушност ствари. Неподношљиво је ако он нешто испусти, онопадне, дотакне врело гвожђе, опече руку. Човек улаже колосалне напоре да би понововаспоставио своју моћ, и цивилизација, наука, техника коначно и нису ништа друго до покушајпоновног задобијања безусловне моћи којом је изворно располагао, али ју је изгубио. У ономбивству, којег се човек сећа, између хуманог и поретка ствари реч (језик) је имала таквупосредничку улогу да су ствари извршавале изговорену реч. Језик је изворно морао поседоватиприроду мантре, али је она сасвим поуздано била легална. Човек је касније (као последицакорупције) желео да нелегално користи ствари, и због тога ствари нису биле послушне.Цивилизација, наука, техника, пак, не траже легалну примену ствари, него чине напор дапронађу метод како да искористе ствари за своје нелегалне циљеве. У овом процесу циљмагијских мантри (данас обично чаробне речи у виду математичких формула) није коришћењествари према основном поретку - начелу, него безусловно подјармљивање ствари. Ствари непрестају да протестују, и одупиру се. Човек на вишем степену увек измишља нове формуле заподјармљивање, а на нижем степену, ако му се ствар одупире, он псује....Наравно, под стварима не треба подразумевати само метал и камен и ваздух и воду. Нијевероватно да ће њихово подјармљивање бити успешно, али су могући делимични успеси, самода би на концу крах био што већи. Ствар над којом је човек изгубио власт јесте ствар-светљудских односа, множина односа приватног и колективног људског живота. И то је неупоредивотеже. Човек више није господар односа и истински и не слути шта се збива. Нов разлог запсовање. Ствари су непослушне. Следе сопствене законе, и не извршавају човекове заповести.По свему судећи човекови захтеви нису легални. Нису захтеви поретка, него самовоље. Због тогачовек не тражи како да успостави легалност својих захтева, него хоће да реализује својусамовољу, и то по сваку цену. То је оно што се назива насиље. Псовање је чаробна формуладемонског насиља. Потпуно је бесмислено и бесциљно, као и свако демонско очитовање....Заиста, једва да постоји глупља ствар него да предмет, који није подупрт и није обешен, сигурнопада. Целокупна техника је изграђена на овој непомерљивој глупости. Поред тога, многи сеусуђују да ово назову законитошћу природе.

Своје очинске и мајчинске способности вежбају опијени влашћу родитељског утицаја. Само данема толико добрих родитеља, уздише Јунг. На земљи уопште нема веће опасности,подразумевајући кугу и бољшевизам, него што је родитељска љубав. Драма човека јесте што мора да бира између прилагођавања стварности и верности истини.

 

 Ако свој живот не можемо дати за нешто веће од тог живота, такав живот не вреди много. Живот је више него живот. Живот није шест хиљада пута двадесет и четири сата, негожудња за суштином. Верност жеђи гори до смрти.Оно што се догађа увек је истина. Није неопходно

 

дасазнам шта ће сутра бити. Ако знам шта је данас, све знам.Све ће се теже и теже живети, јер човек увек све више и више зна. А ко много зна и не живипрема томе, изгубљен је.С поквареним животом не може се правити добра уметност. Наука, филозофија може.Средиште аутономне личности није у закону, него у слободи. А име слободе није самовоља, негожртва.Свако пријатељство почиње магловитим осећањем да смо се већ негде срели. Као да смо давнобили браћа. Чак као да смо били близанци. Жена која за своје биће тражи друга права изван женствености, даје за мање оно што је веће. Лепота није срећа, знају то младе жене. Пре је принуда. Нема у њој никаквог спокоја.Уз присуство истинске жене и најудаљеније ствари одједном постају блиске и достижне. Узприсуство истинског мушкарца и најмање разумљиве ствари постају јасне и разумљиве.Своје очинске и мајчинске способности вежбају опијени влашћу родитељског утицаја. Само данема толико добрих родитеља, уздише Јунг. На земљи уопште нема веће опасности,подразумевајући кугу и бољшевизам, него што је родитељска љубав. Драма човека јесте што мора да бира између прилагођавања стварности и верности истини. Постсоцијализам је испаштање због утопије социјалистичког сна.Само пролазно дело вреди објавити; бесмртно дело може остати у рукопису. Идеал бесмртности мушкарца налази се у сећању, жене у забораву. Оба су потпуно истевредности. Има ли веће патње него не моћи ништа учинити?Само је једно моћније од живота, ватра обуздавања живота.У доносу на то да је свет онакав какав јесте, нисам склон да прихватим никакву притужбу сбило чије стране. Није било требало с толиком спремношћу допринети да тако буде, а нетреба с толиком спремношћу доприносити да тако и остане.Слобода је нешто чудно: човек не може бити маличко слободан или до пола слободан; ако му сеодузме мрвица слободе, сва слобода му је одузета.