БУШИДО - кодекс самураја
Из Википедије, слободне енциклопедије
http://sr.wikipedia....a.org/sr/Бушидо
Бушидо (јапан. 武士道, пут ратника, буши - ратник, до - пут) описује данас кодекс понашања и животну филозофију ратничког сталежа Јапана, тј. самураја, слично кодексу европских витезова. Своју популарност и познавање бушидо захваљује посебно Инацо Нитобе и његовој 1899 на енглески писаној књизи Bushido - the Soul of Japan (Бушидо - душа Јапана). Премда њему бушидо је:
Бушидо је дакле кодекс оних моралних начелства које витези треба да посматрају. Он у првом реду није један писмено фиксирани кодекс; он се састоји од нашелства, усмено предани и само делимично од познатих витеза или научника написано. Он је кодекс који права дела чини светим, закон који је написан у срцу. Бушидо се не гради на креативна дела једног способног мозга или на животу познатих личности. Он је више продукт органског раста у вековима војног развоја.
Етимологија
Појам бушидо настаје као кодекс понашања у 17. веку за време токугава-шогуната. Независно од саме садржине он је продукт тог времена, једног времена, у којем је у Јапану трајао дуги мир и кад су грађански ратови давно завршени. Када је Нитобе крајем 19. века написао Бушидо - душа Јапана, није био свестан да је тај појам већ постојао. Мислио је да ствара нови и био је касније изненађен, кад су га упутили на њега. Због тога се не морају узимати за сасвим једнако историјски бушидо токугава-шогуната и бушидо јапанског романтизма који је касније дефинисао Нитобе.
Генерално
Бушидо се развијо из филозофије будо, које је дефинисало дела и дужности самураја. Он помиње апсолутну лојалност самураја према свом господару, тј. даимјо, и спремност за њега и за вредности бушидоа жртвовати и живот. Самураји и животна филозофија бушидо били су високо цењени, исто зато што су самураји у различитим периодима јапанске историје припадали највишим сталежима јапанског друштва. За самураја се разумело само од себе, да се поред ратне вештине бави и уметностима, науком, религијом и филозофијом (文武両道, бумбу рјодо, обоје путеви литературе и рата). На првом месту стајала је увек лојалност према господару. Самураји су развили строги кодекс понашања, који је међу другом садржавао и седам врлине ратника. Тај кодекс био је основа за сав живот, те и приватни. Повреде тог кодекса сматране су за нечаствене, што се завршило често у сепуку, ритуалном самоубиству.
Седам врлина
1. Ги (義): Искреност, праведност
2. Ју (勇): Храброст
3. Џин (仁): Доброта
4. Реј (礼): Учтивост, уљудност
5. Макото (誠) или Шин (真): Истина, честитост
6. Меијо (名誉): Част
7. Чуги (忠義): Верност или Чу (忠): Дужност и лојалност
Пет главних захтева
Пет главних принципа или захтева које је тражио бушидо, сједињени под појам Доџокун:
. Верност
Верност према господару и љубав према домовини
Верност и поштовање према родитељима
Верност према себи, вредноћа
2. Учтивост, уљудност
Љубав
Умереност
Етикета (понашање)
3. Хаброст
Тврдноћа и хладнокрвност
Стрпљивост и издржљивост
Сналажљивост
4. Отвореност и искреност
Част
Праведност
5. Умереност, скромност
Чистоћа
Нарочито религиозно оријентисани списи за главне врлине и принципе наводе: Искреност, храброст, милосрђе, учтивост/уљудност, честитост и лојалност.
Бушидо исто тако није постојао као један писмени или религиозни манифест, већ се сумирао из јапанске културе под утицају разних религија и филозофија, и по временским условима различитих периода. Био је више начин мишљења који је утицао на свакодневницу него одређена духовност. Најјаче се дефинисао у едо-периоди, дакле, за време дугог мира у периоду Токугава-шогуната.
Мијамото Мусаши убива аждаху
本朝水滸傳剛勇八百人ノ一個
宮本無三四
越前美濃飛騨の境穴間越えの山中にて山鮫魚を殺す
一勇斎 國芳画
Филозофија бушидоа утицала је на борилачке вештине самураја и на млађе борилачке вештине попут
* Аикидо
* Иаидо
* Кендо
* Кенџуцу
* Кјудо
* Нагинатадо
* Џијуџицу
* Џудо
и неколико Карате стилова.
Бушидо данас
Због принципа безусловне послушности према владару/властима бушидо се нарочито у западним друштвама сматра анахроничним, старомодним.
Али, Бушидо има свој значај у традиционалним јапанским и другим борилачким вештинама и спортовима, где се, посебно у спортском такмичењу, противник не сматра непријатељом, него пријатељем који омогућава да се испробају сопствене способности.
Многима у савременом Јапану бушидо такође служи за оријентацију ка вредностима изван демократско-капиталистичког начина живота западног типа, али такав прилаз може да се преобрати у своју супротност, тако да уместо у једну врсту ослобођења, кроз принципе верности и вредноће одведе у крајност тоталне послушности друштву и раду.
[size=17Бушидоpt][/size]
Бушидо, буквално преведен „Пут ратника“ се развио у Јапану између Хеиан и Токугава периода (ИX – XИИИ века). То је био кодекс и пут живота самураја, ратничке класе, сличне средњовековним витезовима у Европи. На њега је највише утицало учење зена и конфучијанизма, две различите филозофске школе у том периоду.
Бушидо није исти као витештво и кодекс европских витезова. Он истиче верност, саможртвовање, правичност, осећај срама, префињене манире, честитост, скромност, умереност, борилачки дух и част.
Бушидо произилази од будизма, зена (зен је јапански будизам, настао ширењем кинеског ча будизма у Јапан где се развио као својствен облик будизма), конфучијанизма и шинтоизма. Мешањем ових филозофских и религијских учења створен је кодекс ратничких вредности знан као бушидо.
Из Будизма бушидо је преузео однос према опасности и смрти. Самураји се не плаше смрти јер по будистичком учењу сматрају, да ће по смрти бити реинкарнисани и поново живети живот на земљи. Самураји су ратници од тренутка када постану самураји па све до смрти, и не плаше се опасности.
Кроз зен будизам, појединац може досећи стање „просветљења“. Зен медитација учи да се концентрацијом може доћи до нивоа свести који се не може описати речима. Зен учи о познавању самога себе и непостојању граница. Самурај ово користи као средство да се ослободи страха, поколебљивости и на послетку грешака. Због таквих ствари може погинути.
Шинтоизам, друго јапанско учење, даје бушидоу ноту верности и патриотизма. Шинтоизам обухвата дубоко поштовање предака што чини царску фамилију инспирацијом целој нацији. Цар је уживао поштовање као бог. Он је био отелотворење Неба на земљи. Са таквом верношћу су се самураји заклињали цару и њиховим феудалним господарима – даимјоима, самурајима вишег нивоа.
Шинтоизам такође представља кичму патриотизма према њиховој земљи Јапану. Сматрају да земља није ту само за њихове потребе, „она је свето пребивалиште богова, духова њихових предака...“(Нитобе, 14). Брину се за земљу, штите је и развијају кроз изразити патриотизам.
Конфучијанизам даје бушидоу своја уверење о односу са стварима у људском животу, околини и породици. Конфучијанизам наглашава пет моралних односа између господара и слуге, оца и сина, мужа и жене, старијег и млађег брата, и између пријатеља, којих се самураји придржавају. Ипак, самураји се не слажу са свим стварима конфучијанског учења. Верују да човек не би требало да седи и чита књиге по цео дан, нити да пише песме по цео дан. Уместо тога бушидо сматра да су човек и васиона створени слични духом и етиком.
Поред ових особина бушидо истиче добродушност, љубав, искреност, поштење, и самоконтролу уз највиши степен респекта. Праведност је један од главних принципа самурајског кодекса. Непоштени путеви и нечасна дела су сматрана ниским и нељудским. Љубав и човекољубље су најузвишеније особине и величанствена дела.
Самураји су се понашали једнако у свакодневном животу, као и у време рата. Искреност и поштење су једнако вределе као и сам живот.
Буши но ићи-гон или реч самураја осликава спој потпуне верности и поверења. Са таквим спојем није било потребе ни за каквом писаном заклетвом, то је било прожето поносом и достојанством сваког од њих. Самурају је такође била потребна самоконтрола и чврстина да би уживао потпуно поштовање. Није показивао знаке бола или радости. Све је држао унутар себе – без жаљења, без плакања. Одражавао је смирено понашање и сталоженост ума који се није смео предати икаквим емоцијама. Био је прави и потпуни ратник.
Принципа, који чине бушидо има неколико и веома су прости. Кроз једноставност бушидо је створио начин живота који се развијао нацијом током њених најтежих периода, током грађанских ратова , очајања и неизвесности.
Немам родитеље; стварам од Неба и Земље своје родитеље.
Немам божанску моћ; стварам од своје искрености божанску моћ.
Немам мишљења; стварам од своје покорности мишљења.
Немам магичну моћ; стварам од своје личности магичну моћ.
Немам тело; стварам од чврстине карактера своје тело.
Немам очи; стварам од бљеска муње своје очи.
Немам уши; стварам од осетљивости своје уши.
Немам удове; стварам од спремности своје удове.
Немам законе; стварам ос штићења себе своје законе.
Немам стратегију; стварам од права да убијем и права да повратим живот своју стратегију.
Немам злих намера; стварам од смирености у сеизи прилику да потиснем своје зле намере.
Немам чуда; стварам од исправних закона своја чудо.
Немам принципе; стварам од прилагодљивости свим ситуацијама своје принципе.
Немам тактике; стварам од Празнине и Пуноће своје тактике.
Немам талента; стварам од спремности свој таленат.
Немам пријатеље; стварам од свог Ума пријатеља.
Немам непријатеља; стварам од небудности свог непријатеља.
Немам оклоп; стварам од добродушности свој оклоп.
Немам тврђаву; стварам од Непокретног Ума своју тврђаву.
Немам мач; стварам од Не-Ума свој мач.
извор:
http://www.hrabrosrc...Itemid=63&lang=
Inazo Nitobe - Bushido - Kodeks samuraja.pdf
http://www.filestube...s-samuraja.html
source- http://www.pouke.org/forum/topic/10367-%D0%B1%D1%83%D1%88%D0%B8%D0%B4%D0%BE-%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D1%81%D0%B0%D0%BC%D1%83%D1%80%D0%B0%D1%98%D0%B0-%D0%B8-%D0%B4%D1%83%D1%88%D0%B0-%D1%98%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%BD%D0%B0/
Нема коментара:
Постави коментар